U trošnoj kućici Stipanovce Laštro ostalo je devetoro gladnih usta kad je ostala udovica…
..svoju najljepšu kći Anku,moju baku,udala je kad joj je bilo 15 godina za Peru Vareškovića iz Buselja…kaže da joj od posla i hajvana nije imalo kad puhati ispod samara,da je bila gladna i nimalo omiljena jer je dvije godine bila jalovica,a jetrva je već imala dvoje djece,muške…srećom otišli su brzo iz Buselja kad je dido postao šumar…selili su se često,upoznali sve obronke Vlašić planine,ljute zime i tople duše bosanske…moj tata se rodio u selu Postinje,malom selu u općini Travnik…kad su otišli u mirovinu,napravili su kuću u Busovači…dido je skoro svaki dan išao u ribolov i pastrmka me othranila,Ivančica me naučila plivati,a moj ribar ljubavi i saburu…on već dugo lovi po nebeskim rijekama,ja pastrmku i Bosnu volim više od svega,a najukusniju sam pronašla u blizini Postinja gdje mi je rođen stari…u restoranu “Izvor” u Mehuriću…osoblje ljubazno,hrana ukusna,a uspomene poguraju i po ledenoj stazi…često petkom i drugim danima kad je post…
