Vidiš li u meni čovjeka? Kaži mi ?
Drhtao sam.
Gledao me je očima punim mržnje.
Ne vidim!
Ime ti govori ko si!
Lezi!
**
Legao sam.
Miris mokre zemlje se širio nosnicama.
U glavi mi se vrtjelo..strah je ispunio tijelo.
Ćutao sam.
Ništa nisam osjećao; trenuci bez smisla.
Zažmirio.
Čekao.
*
Čulo se repetiranje.
Psovke.
Koraci.
Zvuk zgaženog šljunka pod čizmom.
**
Nedaleko od mjesta začula se škripa kočnica.
Vrata su se otvorila i zatvorila treskom.
Šta to radite ? Začuo sam grub i hrapav glas.
Odnekud sam ga poznavao.
Dižite ljude! Naredio je.
Odmah!
***
Ljetni dan. Sparina.
Vojni kamion. Znoj. Krv. Mušice.
Nekoliko izmorenih i uplašenih tijela.
Pri izlasku, prilikom razmjene, podigoh glavu.
Prepoznao sam ga.
Upamtio.
Samo me je pogledao i klimnuo glavom.
Čuvaj se.
**
Septembar. Kišan dan. Olovno nebo.
Olovne misli.
Mir.
Povukao sam se u daljinu, osamio.
Razmišljam o životu. Porodici. Svemu.
Brojim ožiljke po duši.
Pružam ruke.
Ne prepoznajem ih.
U šta smo se to pretvorili ?
Kome služimo ?
**
Jutrom su počeli napadi.
Užas. Panika. Strah.
Bio sam izbezumljen. Uplašen.
Prelazili smo dio po dio,
već napuštene teritorije.
Ušli smo u jedan rov.
Tijela su bila posvuda..okrenuo sam glavu.
Neko je tiho jecao.
Prišao sam.
**
Ležao je nauznak.
Glava zabačena, oči napola zatvorene.
Još je disao.
U trenutku mi je prošlo kroz glavu; On.
Čučnuo sam, opipao puls.
Jel me čuješ ? Upitao sam.
Pogledao je krajičkom oka i nešto promrmljao.
Spustio sam glavu i oslušnuo.
Ubij me..rekao je.
Molim te..
Miris mokre zemlje se širio mojim nosnicama.
**
Tri mjeseca je ležao.
Bolovao.
Bolnicu je napustio na štakama.
Sam, bez ikoga.
Došao sam da ga preuzmem i prebacim.
Ćutao je. Oborio glavu.
Nismo razgovarali.
Prije nego što je krenuo, prišao sam,
pogledao ga.
Pružio ruku.
Zamucao je..Hvala ti. Ja sam..prekinuh ga.
Nije važno.
Ime nije važno. Želim ti sreću. Izvoli.
Pružio sam mu dokumente.
Dugo sam gledao za automobilom iza kojeg se gust, crn dim, dizao u visine.
**
Jutro.
Sunčan dan.
Uobičajeni razgovor s prijateljima uz kafu.
Novine na stolu. Jučerašnji broj.
Listam.
Nailazim na članak u crnoj hronici.
Demobilisani borac počinio samoubistvo.
Ostavio je oproštajno pismo u kome je stajalo;
Preživio sam rat.
Stid nisam mogao.
Molim vas, na grobu mi ne pišite ništa.
Ime nije važno…
Autor: Ajdin Alibabić
